Prva etapa je ona koja je trajala od početka do negde 2000.godine, koja bi se mogla nazvati početna etapa, koju karakteriše izuzetno komplikovana instalacija (čast izuzecima), znanje koje je bilo potrebno za instalaciju i kasnije korišćenje istog ogromno... Mnogo mučenja za „običnog korisnika“ čak i oko najobičnih i najjednostanijih stvari, koje se generalno podrazumevaju da se rade na klik-klik, verovatno je dovelo do priče koja i dan danas ponekad zna da okružuje priču o Linuxu, odnosno da je on samo za geek-ove, za super - kompjuterske stručnjake, da je za one koji imaju višak slobodnog vremena...
Druga etrapa je od 2000.godine pa do 2008, i koju bi mogao da nazovem razvojna. Karakteristike ove „etepe“ u razvoju Linuxa, je da Linux polako postaje svestan potreba svojih korisnika (koje su se sada promenile i polako počinju od geek-ova da naginju ka stručnjacima i po kojem bolje it obrazovanom običnom korisniku), polako se transformiše, od teškog ka lakšem, ali još uvek sa lošom podrškom za hardware, još uvek dosta cimanja bez razloga, ali sada već to ulazi u koliko toliko „normalne“ vode.
Treća etapa, odnosno ova u kojoj smo sada počela je otprilike prošle godine. Ova etapa je dovela faktički Linux običnim (dekstop) korisnicima. Sada instalacija većine distribucija (još uvek ima pojedine distribucije koje je za hardcore korisnike, koji su po svom shvatanju linuxa u nekoj od predhodne 2 etape) se svodi na jednostavno klik-klik, posle instalacije svi potrebni programi su već tu, a pod potrebnim programima podrazumevam programe za surf, razmenjivanje mailova, chat, gledanje fimova, fotografija, slušanje muzike... Hajde i po koja igrica da dođe na meniju...
Ovde bi specijalno izdvojio nekoliko distribucija koje definitivno su distribucije treće generacije. Na prvo mesto bi stavio Mint. I ako je isti derivat Ubuntu-a, definitivno obrada koju uradi ekipa Minta čini isti čak i boljim od oreginala. Iza njega bi stavio Ubuntu, distribucija koja od kada se pojavila je pomerila granice shvatanja i razmišljanja u Linux svetu. Slobodno bi se usudio da kažem da je to prva distribucija koja je uvela Linux u treću etapu, odnosno distribucija koja je približila ovaj operativni sistem kranjem korisniku. Sledeći u nizu jeste PCLinuxOS, koji nudi brzinu, stabilnost i lakoću korišćenja kojoj jedini možda može da parira prvi sa ovog spiska odnosno Mint... Svi ostali su nekako iza.
Šta je to što je dovelo Linux na „desktop“ nivo? Kao prvo tu su okruženja KDE 4.x (koji u početku je zaista bio i preterano bugovit, ali očigledno vizija istog je bila dobra i sada sa najnovijom verzijom 4.2.2 je dostigla nivo koji i treba za korišćenje), i GNOME 2.24 i noviji, kao i Kernel 2.6.24 i noviji...
Samo okruženje, bez programa koji ga čine nije ništa, a što se tiče dostupnosti i izbora istih, daću samo primer, da u repozitorijumima Ubuntua, po defaultu (bez dodatnih repozitorijuma koji se mogu naći na internetu i koji ovu listu drastično mogu „poboljšati“) se nalazi preko 30000 programa. Više nego što je svakom prosečnom korsniku potrebno. Neki od tih programa izgledaju kao da su se deca igrala pa napravili nešto, ali rade radnju, dok postoje izuzetno ozbiljni projekti koji svojim izgledom i funkcionalnošću ne zaostaju nimalo za svojim komercijalnim panadamima. Ovde ću specijalno istaknuti OpenOffice koji u verziji 3 je po nekima možda čak i bolji od MS Office-a. Narvno i pod Linuxom se mogu naći programi za koje je potrebno izdvojiti koju paru i sa kojima se dobija dodatne funkcionalnosti i mogućnosti, ali to je već tema neke druge priče. Sama instalacija se svodi na označi i instaliraj, a pogotovu deb paketi odnosno Synaptic manager koji dolazi u sve tri gore navedene distribucje vodi računa o svim međuzavisnostima i instalira pakete... Jednostavno, da jednostavnije ne može biti. I posle čitave ove priče još uvek smatrate da je korišćenje linuxa komplikovano???