Znam. Prvo što bode oči je ono - komercijalne aplikacije. Međutim, i ako se ovaj sajt bavi popularizaciom open rešenja, došlo je vreme da se zapitamo da li bi Linux zajednici koristilo dovlačenje "velikih" komercijalnih softwarskih rešenja. Pri tome ne mislim na samu komercijalizaciju Linuxa. Kako mi je to neko davno predočio, Linux kao tvorevina teško može sada da postane zatvorenog koda, a dokle god je Open Source, dotle će biti i besplatnih Linuxa. Ono našta ciljam su kuće tipa Adobe, AutoDesk i slični.
Linux u zadnje vreme beleži veliki bum, što zbog svoje orjentacije ka širim narodnim masama, koje naročito u poslednje vreme se vidi u distribucijama tipa Ubuntu, PCLinuxOS, Mint i sličnim, koje na prvo mesto su postavile krajnje korisnike, što zbog sve bolje podrške od proizvođača hardware-a, koji mahom ili sami prave drivere ili su "otvorili" svoje specifikacije i sama zajednica je počela pravljenje drivera za isti. Ono što je i dalje problem na Linuxu jeste nedostatak "komercijalnih" rešenja, kako ona koja su striktno vezana za poslovnu upotrebu (photoshop, autocad..), tako i onih koji su vezana za kućnu upotrebu (pre svega igrice).
Gde je uzrok problema? Prvo da krenemo od same osnove, da Linux i dalje forsira neki polu upravljivi sistem razvoja. Odnosno, gleda se da se zadrži kompatibilnost sa predhodnim verzijama Linuxa, ali... Ponekad ima velikih lomova, koji neizostavno bi doveli do ponovnog sređivanja kompletnog koda programa. Mnogo češće nego što bi to smelo.
Drugi problem bi vezao za preveliku razuđenost u Linux distribucijama. Znam, na forumima, i gde god se krećem ja razuđenost branim i smatram da ona nije loša (što više distribucija biće više onih kojima su prilagođene), ali drugi oblik razuđenosti je ono što šteti Linuxu. Standardizacija!Osim programskog koda, ne postoje tačno napisani standardi gde, šta i kako mora da se postavi, nego imamo šetanja i razna odstupanja u zavisnosti od distribucije do distribucije. U ovaj koš bi strpao i paket managere koji su možda priča za sebe, ali ipak dovode do krucijalnog problema šta da radi recimo velika kompanija koja želi da prodaje svoja rešenja na Linux-u? Da najmi četu zaposlenih koji bi se bavili portovanjem sa ove distibucije na drugu??? Generalno sam zastupnik ideje da se u Linuxu moraju početi zastupati ideje standardizovanja, gde se tačno mora propisati koje biblioteke, kako, gde se smeštaju, šta distroi moraju da poseduju da bi se mogli uopšte nazvati Linux distroima i tome slično. Trebalo bi razmisliti onda i o jedinstvenom package manageru (evo da ne bi bilo da preferiram ni jedan od postojećih neka to bude mada svaka od njih ima svoje prednosti ali neka i bude neki novi koji bi zadovoljio moderne kriterijume što da ne?). Naime, ako bi se ove stvati definisale, mogli bi da očekujemo da napokon će i neke komercijalne kuće da uđu sa svojim rešenjima i samim tim da daju potsticaj daljem razvoju Linuxa.
Treću grupu problema bi definisao kao podgrupu ove predhodne. Naime, kada bi se definisala rešenja za gore navedene probleme i dalje komercijalne kuće, naročito one velike ne bi ni pomišljale da pređu na Linux. Zašto? Sve komercijalne kuće razmišljaju na sličan način. Ako ja uložim 3 miliona eura, da li mi neko može garantovati da ću zaraditi makar 4? Bez obzira što je linux zajednica u velikom porastu, još uvek nije na tom nivou da može da se garantuje sigurna zarada bilo kome, a pogotovu velikima.Dobro de, ti imamo uzročno posledične veze, odnosno standardizacija bi dovela prvo manje igrače, koja bi opet privukla određeni broj korisnika, ali trenutno teško da možemo da sanjamo o gomili velikih igrača u svetu Linuxa. Koje su onda opcije? Bez obzira što zajednica forsira open rešenja, ipak u Linux svetu imamo previše razuđenosti i ne koordinisanosti, imamo previše alatki koje rade istu stvar, ali ni jednu ozbiljniju da odjednom sve uradi. Što bi simbolično rekao, ako želim da obradim neki video zapis, ne treba mi milion programa osrednjeg kvaliteta, nego jedan prima klase koji će sve to na jednom mestu moći da odradi. Ovde dolazimo direkno do politike plaćanja. Ako pojedini programeri u open svetu zavise od donacija (kao što zavise), trebalo bi da se više posveti reklami, da bi se dobijale veće pare koje bi se opet ulagale na grupu developera koji bi bili koordinisani ka jednom cilju. Recimo, ako je cilj da napravimo alternativu photoshopu, trebalo bi da se više kao zajednica fokusiramo razvoju recimo Gimp-a, da kao zajednica koordinirano svi idemo ka tome, pa kada Gimp dostigne nivo da može da parira Photoshopu, onda možemo reći, "slušajte u Linuxu ne postoji Photoshop, ali postoji alternativa Gimp, koji može sve što i onaj drugi". Samo tako se može očekivati da se da zamaha i open sourceu, ali i čitavoj zajednici. Ko bi ovo koordinisao? Isti oni koji koordinišu standardizaciju, isti oni koji diktiraju uslove. Da li bi ovo doveli do smanjivanja distribucija... Ne verujem. Evo pogledajmo Ubuntu. Sam po sebi ovaj distro ima standarde. Gomila distroa izvedena iz Ubuntua i dalje radi po tim standardima, za osnovu koristi Ubuntu, njegove pakete, a i dalje ima gomila distroa. Ovo bi samo dovelo do kvaliteta, odnosno da se pojedine distribucije razlikuju prema kvalitetu "izrade", eventualno bi dovelo do grupisanja, radi ostvarivanja tog kvaliteta.
Na kraju se postavlja pitanje. Da li je komercijalizacija neophodna? Moj odgovor je da. Ne možete očekivati da širokoj populaciji kažete Linux je Desktop okruženje, a recimo da nema igrica za isti. Open Source ne znači da su loše igrice, evo ja sam zaražen Urban Terorom i ništa mu ne nedostaje, ali treba otvoriti vrata i drugima. Doduše wine projekat može da potera sve i svašta od igrica, ali koliko ljudi van linuxa to zna. Definitivno jedan od pomenutih prioriteta po meni osim Gimpa bi morao da bude i wine... Bar dok proizvođači igrica ne dođu sami do Linuxa. Komercijalizacija definitivno bi dovela do popularizacije Linuxa, a sama otvorenost ovog operativnog sistema bi dovela do sve logičnije upotrebe ovog rešenja kao platforme za razvoj, jer svaka kompanija bi mogla da pravi maksimalne performanse i integrisanost sa svojim okruženjem... Doduše, samo fali standardizacija.