Ovog leta imamo jedan veliki jubilej u svetu računarstva. Unix puni svojih 40 godina. Tačnije, u avgustu će biti tačno 40 godina kako je Ken Thiompson, programer AT&T-a, ogranka Bell Labaratories, ostvario svoju ideju za novi operativni sistem. On je napisao prvu verziju Unixa u assembler-u, za Digital Equipment Corp. (DEC). Prvi računar koji je imao čast da vidi ovaj operativni sistem, shell, editor i assemler (prve 4 stavke koje su sačinjavale Unix) je PDP-7.
Thompson i njegov kolega Dennis Ritchie, su imali neki osećaj koji im nije dozvoljavao da "prekinu" projekat, koje su razvijali ranije te godine, prvi time-shared sistem koji je nazvan Multics (Multiplexed infomation and Computing Service) i jednostavno su odbili da se vrate na grupu operativnih sistema koji su tada preovlađivali. Taj osećaj im je govorio šta treba da urade, i ugradili su svoje ideje i samim tim su veoma brzo dobili prvi Unix. Ovaj par je narednih nekoliko godina nastavio sa razvojem Unixa uz pomoć Doug Mcllroy-a, Joe Ossanna i Rudd Canaday-a. Naravno... Unix nije odmah doživeo svoj veliki uspeh. Prvo je bilo potrebno da se dogode neke stvari. Prva - portovanje Unixa na PDP-11 minikompjuter, moćniju platformu od PDP-7, za koji je oreginalno pisan. Tada su dodati programi za editovanje i formatiranje teksta i ovo je inače prvi program koji je korišten na Unixu, a da pri tome nije namenski pisan za developere. Sledeći korak koji je morao da se dogodi je programski jezik C, koji je Dennis Ritchienapisao 1972 na bazi Thompsonovog jezika B. Ovo je imalo za posledicu da je Thompson ponovo napisao Unix, ali sada u C-u što je dovelo do bolje portabilnosti ovog operativnog sistema, odnosno njegove manje zavisnosti od računara na kome se nalazi. Ostatak sveta je postao svestan pristutnosti ovog sistema dve godine kasnije... Odnosno, 1974 godine kada je u časopisu objavljivanja članka "The Unix Time-sharing System" u CACM časopisu. Ovo je izazvalo buru u IT svetu i definitvno je predstavljalo revoluciju.Rešilo je mnogo tada gorućih problema, a čak i neke za koje nisu ni bili svesni da postoje.
Njihov revolucionarni pristup, napisan operativni sistem u programskom jeziku koji nije direktno vezan za platformu na kojoj radi, je oberučke prihvaćen u stručnim krugovima, a pogotovu na univerzitetima. Naravno ovo je kumovalo nastanku/prihvaćanju od kompanija koje nisu imale mega budžete kao što su npr. IBM, Hawlett-Packard iili Microsoft.
Gomila novih programera su bili upoznati sa funkcionisanjem Unix operativnog sistema i tako je krenuo masovni razvoj istog. Tao recimo Kron, 70'tih zaposlen u Bell Labs-u, je razvio Korn Shell, koji je omogućavao primenu programskog jezika direktno u Unix sistemu. Ovaj shell je i dan danas dostupan kao open source projekat.
Sve dalje je nekako išlo svojim tokom. Deviza " less-is-more" (manje je više) koja je krasila ovaj operativni sistem je doveo do njegove opšte prihvaćenosti, jer više nisu bili potrebni mainframe-ovi od nekoliko miliona dolara da pokrenu ovaj operativni sistem, nego su mogli da se pokrenu na "primitivnim" računarima kao što je bio i DEC PDP-7, računar i na kome je razvijen.
Univerziteti, kao što sam već apostrofirao, su veoma lako prihvatili novi operativni sistem, pogotovu što je veoma lak bio za izmenu, a pri tome nije zahtevao neke specijalne resurse, a source code ovog operativnog sistema je bio free. Mnogi od ovih su razvili svoje verzije Unixa, i neke verzije Unixa koje i dan danas postoje su razvijane za "akademski svet" i njihova istraživanja. Jedan od njih je i Sun Microsystem sa "svojom" verzijom Unixa.
Kao što se može naslutiti iz ovog članka, Unix nije bio niti ideja, niti je imao podršku od AT&T-a (grupa entuzijasta je razvila na "svoju ruku"), ali kasnih 70-tih su shvatili kakvo blago imaju u svojim rukama. 1979 godine, izlaskom Version 7,Unix licencom zabranjue univerzitetima da koriste Unix source code za svoje prepravke.
Za neke to nije bio problem. Tako je npr, profresor kompjuterskih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu, Andrew Tanenbaum, koristeći Unix v6 1987 godine napisao klon Unix operativnog sistema koji je koristio za svoja predavanja, a nazvao ga je Minix. Ovaj operativni sistem je bio port Unixa na Intelove 80826 procesere, a što je možda najbitnije bio je open source. Ovaj odličan operativni sistem je kasnije korišćen za razvoj Linux-a 1991 godine.
Od modifikacija koji su sami napravili i dodataka na Berkley univerzitetu, napravili su drugu glavnu granu Unixa, nazvanu Berkley Software Distribution ili skraćeno BSD Unix. Ova verzija Unixa je nastala u martu 1978 godine.
Početkom 80tih ulazimo sa dve glavne grane Unixa, AT&T i BSD što je dovelo do nečega što je kasnije dovelo do nečega što je nazvano Unix rat. Ovaj rat je imao za posledicu razvoj gomile software-a za ovu platformu, što je bilo odlično, ali kao loša strana čitave priče je doveo do stvaranja varijnti koje su i previše različite jedna od druge.
Možda najznačajnija godina za razvoj Unixa je 1982 kada Sun Microsystem ponudio radnu stanicu sa Sun-1, faktički verzijom BSD operativnog sistema nazvana SunOS (dekadu kasnije ovaj operativni sistem menja svoje ime u Solaris). Te iste godine je AT&T izbacio svoju verziju Unix System V, koji je imao neverovatan uticaj i kasnije postao baza za IBM-opv AIX i Hewlett-Packard-ov HP-UX.
Sredinom 80-tih na stalne žalbe korinika, jedan od njih je bila i Američka vlada, da teorijski je Unix jedan, portabilan operatvni sistem, a u stvarnosti sve samo ne to je izvršena unifikacija dve grane. Konkretno ova unifikacija je odrađena 1987 gidube u ba bhih sz radili Unix System Labaratories (u to vreme sastavni deo Bell Labas-a) i Sun. Produkt njihove saradnje je nešto što je nazvano Unix System V Release 4.0, koji je izašao kao produkt dve godine kasnije. Ovaj sistem je bio kombinacija System V Release 3, BSD, SunOS i Microsoft Xenix-a. Ovo je bio faktički kraj gore navedenog rata, mada 1993 kreće novi između Unixa i Microsofra, koji je sa NT serijalom počeo da cilja serversko tržište koje je do tada neprikosnoveno držao Unix.
Ovaj potez Microsofta je doveo do panike u Unix svetu i naveo ih napokon na ujedinjenje prvo u grupaciju Common Open Software Environment, kasnije je evouilara u The Open Group, ali ono što je možda i najbitnije i do zvanične deklaracije šta je Unix i šta on mora da poseduje da bi se tako zvao. Faktički ovo je dovelo do standardizacije Unixa, ali potez možda malo i kasno povučen, jer se već pojavilo nešto što je danas i te kako aktuelno - Linux.
Nedostatak i dalje portabilnosti između "takmičarskih verzija" Unix-a utiče i dalje na slabu popularnost Unixa kao rešenja, šta više ima mnogo poziva da se migrira sa Unixa na "bolje" operativne sisteme, prvenstveno Microsoft Windows, a za njim odmah i na Linux. Ovo je dovelo direktno do toga da dobar deo serverskog tržišta su zauzela ova dva operativna sistema na uštrp Unixa.
Međutim, koliko god bili crni ovi podaci, ne bih tako lako otpisao Unix. Ne treba zaboraviti da je ovo jedan džin, ali ne i dinosaurus koji izumire. Možda je imao probleme u prošlosti, ali projekti poput OpenSolarisa, FreeBSD-a daju novi život i veoma verovatno svetlu budućnost Unix zajednici.
Možda malo preuranjeno, ali srećan rođendan i da nam preživiš bar još toliko, bolji, brži i lepši....